Licimur

Sa velikog odmora produžio je do kafića preko puta škole. Nije mu se išlo na sociologiju, već je odgovarao, a i danas će nešto da smara o pravima nacionalnih zajednica. Kao da on to ne zna. Kada je ušao, za prvim stolom sa desne strane sedele su dve devojke iz IV-b i ponavljale istoriju. U dnu prednje prostorije sedeli su neki trećaci, kafenisali i pušili. Neki ozbiljni likovi u odelima sedeli su do prozora i pričali nešto o akcijama NIS-a ili tako nečemu. Javio se devojkama iz "b" i mahnuo trećacima dok je prolazio do šanka. Kada je seo, za šankom ga je dočekala uvek nasmejana i raspoložena gazdarica: -'De si mali. Opet sa časa,a? Da javim ćaletu? -Ma da, odgovarao sam opušteno. Bolje da sedim ovde nego da se davim u učionici. -Pa jeste. Ovako ćeš bar meni dati pare, a tamo bi sedeo za džabe. Šta ćeš da popiješ? -Nes. Topli. I čašu vode. Nego za te pare... -Donećeš večeras, opusti se. Dolaziš večeras na džez, nadam se? -Pa gde ću drugo? -I to što kažeš...E, da, dola

Na jednom starom memljivom tavanu trošne sremačke kuće, pod dva prsta prašine i tri cola zaborava, na patosu od trulih dasaka, ležala je stara akustična gitara. Njoj je smetalo kada su je nazivali tamburom, ali takvi su bili Sremci - njima je tambura sve što nije prim ili begeš (a i njenom omiljenom kontrabasu je prilično smetalo što ga zovu "Begeš", ali protiv toga se ne može). Gitara je već dugo bila sama. Čivije su joj zapekle, a žice su joj bile veoma napete jer ih niko godinama nije izmasirao. Nju su oduvek svirali Sremci, i Kontrabas joj je rekao da je imala sreće jer su Sremci mnogo nežniji od Slavonaca. "Slavonac kad okine žicu, ja se stresem od kutije do čivija. I zamisli tako po celu noć!" On je prvo bio sviran u Vinkovcima, ali ga je onda njegov tadašnji gazda izgubio na kartama, na rumskom vašaru, od Pere Begešara iz Vrdnika. To je zapravo bio veoma zgodan sled događaja, jer je Peri trebao novi begeš. Imao je ugovorenu tezgu za Duhove u Jasku. Tamo se i

Huk hiljada ljudi sa tribina na trenutak je utihnuo, dok je lopta letela prema njegovoj glavi. Poslednji odbrambeni igrač je već zakasnio, golman je izašao ranije nego što je trebao; blagi okret vratom i lopta odlazi u suprotni ugao gola. 89. minut. Jedan-nula. Nekoliko trenutaka kasnije sudija svira kraj. Erupcija. Svi trče prema njemu, euforija. On je kralj sveta, a oni su prvaci sveta. Penju se na postolje. On podiže pehar odmah posle kapitena. Ovo je nagrada za sve one godine treninga, odricanja, svađe sa roditeljima i devojkom. Publika peva u glas, ali on ne čuje koju pesmu pevaju, mada mu zvuči poznato. Malo kao da podseća na "Nokia Tune". Po ko zna koji put, njegov prastari 3310 ga budi iz istog sna. Ko li je sad ovako rano, još vikendom? Šef. "Viljuškar se pokvario, dođi odmah do magacina. Šta? Ne zanima me što je vikend. Molim? Naravno da nećeš dobiti prekovremeno. Tebi se baš traži novi posao izgleda?" Ustao je, protrljao oči i dok je podgrevao sinoćnu k

Јали грми, ја л'се земља тресе Ја л' удара море о мраморје? Нити грми, нит се земља тресе, Ал' удара море о мраморје. Морем плови флота васколика Плови хитро до Бујице црне Плови право до Краљеве луке Од далеког Змајевог камена. Војску шаље Станис Самозванче Вел'ку восјку великих јунака Да отплплове пут Краљеве луке, Да тај град цијели запоседну И да збаце краља-копилана Оно ђубре Баратеон Џофа, Да му с мајком све гадости чине С мајком, курвом Серсеи Ланистерком И свиме родом и породом. Војску води празилучев кнеже Главом јунак Давос-ефендија Десна рука Станис-самозванца Десна рука што прстију нема. Тешку флоту гони Давос-кнеже, Бродова је, не зна им се броја Ја л'је први Луци примакао, Још посљедњи ни пошао није. С њиме плови Саладоре Сане, Љути гусар, са љутије мора Све од Лиса преко Волантиса, Мирина и Валирије старе, Па до старе земље Вестероса Не бијаше бољег капетана А ни љућег борца на морима. Примаче се флота до зидина Издалека назире се ругло И обриси прес

Мили бложе чуда великога Кад се сјате сред Краљеве Луке Велможе господа разноразна Да поједу а и да попију У част краљу и новој краљици Штоно ће се венчати тог дана. Званица је било свакојаких Са све четир стране Вестероса А венч'о се Џофри Баратеон Са Маргери из Тирела куће. Свака их је званица обишла И дарове своје даривала Беху тамо сви виђени људи Сви чекаше младенце да виде И њихову свиту породичну: Први иде Тир'јон Ланистере Дублет му је кожа затегнута А на њему везени лавови Пропињу се али и урличу Носе понос Ланистера куће. Са њим иде Санса Ланистерка Штоно су је на силу удали За баука Тирј'он Ланистера. На њојзи је свила и кадифа Ал'јој суза плаво око краси Јербо до ње стигоше зле вести О страдању њене фамилије Што погибе у кулама Фреја Испод крова маторога Фреја, Гаврани му јетру развлачили. За њом иде Серсеи Ланистерка Мајка свога копилета сина Штоно га је с братом направила Часног краља Роберта слагала А после га сама и уби

Мили бложе чуда великога Кад погибе деб'о краљ Роберте У далекој земљи Вестеросу Вестеросу, земљи да преврне И да Варис нема сполоивла. Краљ Роберте им'о помоћника Што'но га је за живота вол'о И што му је вазда добар био У мегдану, ићу и у пићу Једини му мог'о једнак бити. То је главом ефенди-Нед Старче Препоштени а и племенити Чувар једног од седам санџака Што их има велик Вестеросе. Старк је Неде наум наумио Да свог брата, рахметли-Роберта Освијети и име осветла, Светло име куће Баратеон. Ал' је Старче грешку начинио Што верова Малопрстић-аги Који зеру поштења немаше И меркаше Старкову хануму Још ономад кад су дјеца били. Издаде га Малопрстић клети И пред судом и пред боговима. Краљ копиле, Џофри-проклетниче Уби доброг Неда Старка агу Прогласи га кривим за издајство Свог севера и свију санџака Те му главу часну и поштену Узе лично џелат Илин Пејне Што служише краља свакојаког Ал'никада 'вако наопаког Какав беше Џофри-п

Gledajući finalno veče nebitne emisije koja promoviše mlade talentovane pevače, postaje mi neverovatno jasno da je Srbija, a i društvo u globalu, postalo žrtva mediokriteta. Mediokriteti preovlađuju. To su oni što slušaju radio-stanice koje će im puštati iste pesme sa drugačijim tekstovima, koje pevaju razni sergeji,saše,đorđa i ostali. Ne očekujte ovde neku preteranu pljuvačinu po narodnjacima. Narodanjaci su u Srbiji postali ono što je rokenrol nekad bio - društveno neprihvatljiva muzika koju svi slušaju. Meni uopšte ne smeta kada neko kaže da voli Seku Aleksić, Boru Drljaču ili Vesnu Rivas. To su ljudi koji znaju ko su, šta vole i koji nisu snobovi. Ovde govorim o pevljivim pesmama koje ne govore ni o čemu i ne vređaju nikoga, nikome ne smetaju i ne ometaju sredovečnu domaćicu iz Koceljeve dok pegla veš i koju u kolima sluša batica u roze majici na kojoj piše I LOVE HOUSE MUSIC, dok ide da pokupi svoju curu  i odvede je u sterilne dvorane šoping centara. Muzika je izgubila ono što

Posle izvesnog vremena svaki pisac dođe u veliki problem jer shvati da je sve o čemu je do tada pisao neko već "pokrio". Svaki put nakon toga, kada sedne pred papir, postaje mu sve teže da išta napiše. Svaki put u glavi ponavlja časove književnosti iz srednje škole ili eventualno predavanja sa fakulteta. Taman kad pomisli kako bi bilo odlično napisati priču o, na primer, porodičnoj tragediji, istog trenutka se seti onih silnih Rusa. Oni valjda nisu ni pisali ni o čemu osim o porodičnim tragedijama...Rusi. Možda onda neka teška egzistencijalna kriza? Hemingvej. Jebi ga. Ništa, idemo dalje. O fantastici ni ne razmišlja jer je posle Martina izlišno bilo šta pokušavati. Neke duhovne teme? Pored onolikih Indusa i Kineza i Japanaca? Ma važi. Posle ovog iscrpnog preispitivanja svog poznavanja istorije književnosti, pisac shvata da zapravo u današnje vreme ni ne može doprineti osveženju savremene književnosti... Ili možda može, ali ako napiše neki seksualno nabijen roman za usahle k