Licimur

Na jednom starom memljivom tavanu trošne sremačke kuće, pod dva prsta prašine i tri cola zaborava, na patosu od trulih dasaka, ležala je stara akustična gitara. Njoj je smetalo kada su je nazivali tamburom, ali takvi su bili Sremci - njima je tambura sve što nije prim ili begeš (a i njenom omiljenom kontrabasu je prilično smetalo što ga zovu "Begeš", ali protiv toga se ne može). Gitara je već dugo bila sama. Čivije su joj zapekle, a žice su joj bile veoma napete jer ih niko godinama nije izmasirao. Nju su oduvek svirali Sremci, i Kontrabas joj je rekao da je imala sreće jer su Sremci mnogo nežniji od Slavonaca. "Slavonac kad okine žicu, ja se stresem od kutije do čivija. I zamisli tako po celu noć!" On je prvo bio sviran u Vinkovcima, ali ga je onda njegov tadašnji gazda izgubio na kartama, na rumskom vašaru, od Pere Begešara iz Vrdnika. To je zapravo bio veoma zgodan sled događaja, jer je Peri trebao novi begeš. Imao je ugovorenu tezgu za Duhove u Jasku. Tamo se i

Huk hiljada ljudi sa tribina na trenutak je utihnuo, dok je lopta letela prema njegovoj glavi. Poslednji odbrambeni igrač je već zakasnio, golman je izašao ranije nego što je trebao; blagi okret vratom i lopta odlazi u suprotni ugao gola. 89. minut. Jedan-nula. Nekoliko trenutaka kasnije sudija svira kraj. Erupcija. Svi trče prema njemu, euforija. On je kralj sveta, a oni su prvaci sveta. Penju se na postolje. On podiže pehar odmah posle kapitena. Ovo je nagrada za sve one godine treninga, odricanja, svađe sa roditeljima i devojkom. Publika peva u glas, ali on ne čuje koju pesmu pevaju, mada mu zvuči poznato. Malo kao da podseća na "Nokia Tune". Po ko zna koji put, njegov prastari 3310 ga budi iz istog sna. Ko li je sad ovako rano, još vikendom? Šef. "Viljuškar se pokvario, dođi odmah do magacina. Šta? Ne zanima me što je vikend. Molim? Naravno da nećeš dobiti prekovremeno. Tebi se baš traži novi posao izgleda?" Ustao je, protrljao oči i dok je podgrevao sinoćnu k