Licimur

Tog jutra probudio se sa gorčinom u ustima i komešanjem u želucu. Danas će nešto poći po zlu...taj osećej ga nikad nije prevario. Pre nego što je ustao iz kreveta, još jednom je u sebi ponovio današnje obaveze: idi do prodavnice, istuširaj se, doručkuj, idi na posao, vrati se kući. I počeo je...           Na putu do prodavnice primetio je da su ulice mnogo življe nego inače. Nešto se dešavalo u njegovom malom mestu, a uskoro mu je postalo jasno šta. Ispred njega iz jednog haustora izlazila je grupa od desetak krupnih i besnih nezaposlenih mladića koji su na sebi nosili crveno-bele šalove i pevali navijačke pesme. Danas je derbi. Tek kada je došao na nekoliko metara od njih, setio se da je mahinalno oko vrata stavio svoj crno-beli šal. U trenutku, noge su mu se oduzele. Pomislio je da je gotov, znao je kakvi su ovo mladići i šta će mu uraditi. Prolazi pored njih skoro zatvorenih očiju i stisnutih usana...ništa. Otišli su svojim putem, a on je za tonu lakši produžio prema prodavnici.