Licimur

    Još od kada se vratio sa tog letovanja, kao dete, posmatrao je tu jednu fotografiju. Ne zbog toga što je ona bila posebno lepa, naprotiv: on nije gledao u objektiv, majka je pokušavala da mu namesti kačket, a otac je vadio šljunak iz kupaćih gaća. Umesto mora, pozadinu fotografije krasio je veliki suncobran sa amblemom lokalne pivare, ili tako nečeg.     Ono što je njega zanimalo bio je identitet osobe koja im se ušunjala na porodičnu fotografiju. Znate da se to uvek dogodi - vaš objektiv slučajno uhvati nekog prolaznika ili osobu u gužvi. I on je znao da se to uvek dešava, ali nešto u vezi sa ovim čovekom mu nije dalo mira.     Ni njegovoj majci nikada nije bilo jasno zbog čega je, i kao dete, provodio sate gledajući u tu fotografiju i upirući prstom na tog čoveka sa tetovažom u obliku sidra na podlaktici. Kada je otišao na fakultet, i kasnije, kada se oženio, ta fotografija bila je jedna od retkih stvari koju je sa sobom poneo iz kuće.    I toga dana, kao i svakog od kada se

Masa se skupljala na platou ispred savezne skupštine. Čekali su novoizabranog predsednika da im se obrati. Obezbedjenje njegove stranke, kao i uvek obuceno u crne košulje za koje su bili prišiveni grbovi stranke (dva crna lešinara koji u kljunu nose  veliki zlatni krst), dralo se na narod,saterujući ljude što dalje od bine na kojoj je novi ‘otac nacije’ trebao da se pojavi svakog trenutka. Stiže. Crna limuzina sa zastavama države i stranke. Izlazi lagano pozdravljajući masu koja je u delirijumu. Isto ovako ih je pozdravio i kada je pre par godina izašao iz zatvora. Dok kliču njegovo ime, kroz glavu mu prolaze slike ljudi koje je mučio i ubijao u ratu. Njihovi krici zvuče isto kao i pokliči ove grdne pucine. To mu se sviđa. Usta mu se razvlače u misteriozni, sadistički smešak. Konačno je pobedio. Posto je groteskono debeo i zadrigao, treba mu malo vremena da se popne na binu. Pokusava par puta, ali ne uspeva. Pet ljudi iz njegovog obezbeđenja ga podiže i iznosi na binu. On se i da