Ali
Bio je na spisku, ali prvih nekoliko nedelja se nije pojavljivao na časovima. Kada se konačno pojavio , pružio mi je ruku i predstavio se - Dobar dan profesore, ja sam Ali. Izvinite što nisam prisustvovao na prvih nekoliko časova. Stisnuo sam njegovu, na prvi utisak, malo previše koščatu šaku i rekao mu da dođe na konsultacije da ga uputim u sve što smo do tada uradili. Zahvalio mi se i seo u pretposlednji red. Sam. Posle toga je redovno dolazio, pomno pratio, i učestvovao u nastavi. Njegova duga, mršava ruka uvek je bila podignuta, i uvek je bio spreman da odgovori. Bio je stariji od ostalih, ali i mnogo, mnogo zreliji. Možda i previše. Posle jednog časa izašao sam na dvorište, stao pored požarnih stepenica i zapalio cigaretu. -Znate, i ja sam nekad pušio. Alijev glas me je prepao, nisam ga video. Sedeo je na stepeništu i gledao nešto na svom telefonu. Nosio je hiruršku masku. Nisam smeo da ga pitam zbog čega, ali on je prepoznao radoznalost u mojim očima.