I čaša vode
Sa velikog odmora produžio je do kafića preko puta škole. Nije mu se išlo na sociologiju, već je odgovarao, a i danas će nešto da smara o pravima nacionalnih zajednica. Kao da on to ne zna. Kada je ušao, za prvim stolom sa desne strane sedele su dve devojke iz IV-b i ponavljale istoriju. U dnu prednje prostorije sedeli su neki trećaci, kafenisali i pušili. Neki ozbiljni likovi u odelima sedeli su do prozora i pričali nešto o akcijama NIS-a ili tako nečemu. Javio se devojkama iz "b" i mahnuo trećacima dok je prolazio do šanka. Kada je seo, za šankom ga je dočekala uvek nasmejana i raspoložena gazdarica: -'De si mali. Opet sa časa,a? Da javim ćaletu? -Ma da, odgovarao sam opušteno. Bolje da sedim ovde nego da se davim u učionici. -Pa jeste. Ovako ćeš bar meni dati pare, a tamo bi sedeo za džabe. Šta ćeš da popiješ? -Nes. Topli. I čašu vode. Nego za te pare... -Donećeš večeras, opusti se. Dolaziš večeras na džez, nadam se? -Pa gde ću drugo? -I to što kažeš...E, da, dola