Rekao je sebi da radi na tome. Sutra će uraditi više. Danas ga je previše toga ometalo: nije bilo mleka za doručak, kriza na Bliskom istoku, komšija pali strnjište.. Kursor na praznom dokumentu worda je podrugljivo treperio. Ništa mu ne pada na pamet, nema ideju ni koncept. Otišao je do kuhinje, pojeo sendvič sa salamom i babinim ajvarom. Oprao je zube. Pomisio je da pogleda film, ali nije imao volje. Popeo se u sobu, ugasio računar, pokrio se preko glave i čekao san. Poslednja misao koja mu je prošla kroz glavu bila je: „Ako je prošla ponoć, da li je onda sutra postalo prekosutra?“ Stefan Ilić