Vrati se na spavanje
Vraćajući se sa posla te večeri, rešio je da pođe prečicom, kroz stari , napušteni park. Tu se igrao kao dete. Bilo je potpuno drugačije. Trava je bila pokošena, ljuljaške i klackalice su,pa...postojale, a u bazenu sa peskom nije bilo opušaka i srče. Ali svejedno je, ionako nema više ko da koristi park. Poslednje dete rodil se pet godina pre Velike plime; znači pre oko 15-20 godina. On je tada bio tinejdžer, tako da se seća ljudi koji su dolazili iz priobalja, sa čitavim porodicama. Ili onime što je od njihovih porodica ostalo. Niko nije očekivao da će talas doći čak do ovde, 300 kilometara od priobalja. Ali došao je, i potopio čitav jedan deo grada u kom se nalazio i ovaj park. Park koji nikad nije renoviran. A i zašto bi bio? Kome? Kada se našao u centru parka, rešio je da sedne na daske koje su ukazivale na to da je na tom mestu nekad bila klupa. Zapalio je cigaretu i posmatrao park, prisećajući se kako je nekada izgledao. Žamor druge dece i glas njegove majke koja ga sa teras