Licimur

Мили бложе чуда великога Кад се сјате сред Краљеве Луке Велможе господа разноразна Да поједу а и да попију У част краљу и новој краљици Штоно ће се венчати тог дана. Званица је било свакојаких Са све четир стране Вестероса А венч'о се Џофри Баратеон Са Маргери из Тирела куће. Свака их је званица обишла И дарове своје даривала Беху тамо сви виђени људи Сви чекаше младенце да виде И њихову свиту породичну: Први иде Тир'јон Ланистере Дублет му је кожа затегнута А на њему везени лавови Пропињу се али и урличу Носе понос Ланистера куће. Са њим иде Санса Ланистерка Штоно су је на силу удали За баука Тирј'он Ланистера. На њојзи је свила и кадифа Ал'јој суза плаво око краси Јербо до ње стигоше зле вести О страдању њене фамилије Што погибе у кулама Фреја Испод крова маторога Фреја, Гаврани му јетру развлачили. За њом иде Серсеи Ланистерка Мајка свога копилета сина Штоно га је с братом направила Часног краља Роберта слагала А после га сама и уби

Мили бложе чуда великога Кад погибе деб'о краљ Роберте У далекој земљи Вестеросу Вестеросу, земљи да преврне И да Варис нема сполоивла. Краљ Роберте им'о помоћника Што'но га је за живота вол'о И што му је вазда добар био У мегдану, ићу и у пићу Једини му мог'о једнак бити. То је главом ефенди-Нед Старче Препоштени а и племенити Чувар једног од седам санџака Што их има велик Вестеросе. Старк је Неде наум наумио Да свог брата, рахметли-Роберта Освијети и име осветла, Светло име куће Баратеон. Ал' је Старче грешку начинио Што верова Малопрстић-аги Који зеру поштења немаше И меркаше Старкову хануму Још ономад кад су дјеца били. Издаде га Малопрстић клети И пред судом и пред боговима. Краљ копиле, Џофри-проклетниче Уби доброг Неда Старка агу Прогласи га кривим за издајство Свог севера и свију санџака Те му главу часну и поштену Узе лично џелат Илин Пејне Што служише краља свакојаког Ал'никада 'вако наопаког Какав беше Џофри-п