Смрт краља Џофрија

Мили бложе чуда великога
Кад се сјате сред Краљеве Луке
Велможе господа разноразна
Да поједу а и да попију
У част краљу и новој краљици
Штоно ће се венчати тог дана.
Званица је било свакојаких
Са све четир стране Вестероса
А венч'о се Џофри Баратеон
Са Маргери из Тирела куће.
Свака их је званица обишла
И дарове своје даривала
Беху тамо сви виђени људи
Сви чекаше младенце да виде
И њихову свиту породичну:
Први иде Тир'јон Ланистере
Дублет му је кожа затегнута
А на њему везени лавови
Пропињу се али и урличу
Носе понос Ланистера куће.
Са њим иде Санса Ланистерка
Штоно су је на силу удали
За баука Тирј'он Ланистера.
На њојзи је свила и кадифа
Ал'јој суза плаво око краси
Јербо до ње стигоше зле вести
О страдању њене фамилије
Што погибе у кулама Фреја
Испод крова маторога Фреја,
Гаврани му јетру развлачили.
За њом иде Серсеи Ланистерка
Мајка свога копилета сина
Штоно га је с братом направила
Часног краља Роберта слагала
А после га сама и убила.
На њојзи је ланистерски гримиз
Поносито стоји проклетница

Гледи како сваки је велможа
Дојахао из свога санџака
Да њеноме сину чашу дигне.
Иза ње је Џејми Ланистере
Бели му је огртач до земље
Поносито чека свога сина
Сина свога али и нећака
Да се жени и да децу рађа.
На њему се сија златна рука
Зорли-рука од жежена злата
Штоно су је дали исковати
Јербо Џејми руку изгубише
И са руком сво своје јунаштво
И вештину славну у мејдану.
На крај иде Тивин Ланистере
Златна рука прслуче му краси
Јер он беше краљева десница
Своме краљу унуку поганом
Беше слуга а и саветниче.
А за њима стигоше младенци.
Иде Џофри краљу проклетниче
иде путем и за руку држи
Лепу ћерку Тиреловог Мејса
Што је лепа кол'ко и паметна.
Знаде она у шта се удаје
И за каквог наказног човека
Што се мајци све под сукњу скрива
Када дође невоља некаква.
Док сватови даром дароваше
Лепу младу а и младожењу,
Краљ се Џофри поднапио вина
Штоно стиже из далеке Дорне.
Онда Џофри 'вако беседише:
"Сви сватови 'амо погледајте
Да видите мога баук-ујку
Како ће ми пехарџија бити
И служити црвенијем вином
Мене краља и моју краљицу."
Пресече се Ланистер Патуљче
Таман што се на пут кући крен'о
Прекиде га копилан-нећаче
Што сад беше краљем именован
Па га Баук мор'о послушати.
Приђе Баук Џофри педер-краљу
И наточи њему пехар вина.
Џофри испи кано вепар дивљи
И отпоче вређати ујака
Који га је вазда хтео учит'
Ћитапима а и историји
Вестероса земље васколике.
Ал' прекиде нагло Џофри-краљу
У по речи загрцну се хуља
Поплаве му лице к'о патличан
А две реке црвене шикљаше
Из ноздрва његовијех ружних.
Док с'ватише кита и сватови
Да је Џофри-краљу отров пио,
Он је већма душманине клети
На сред пода душу испустио.
Истог трена настаде гунгула:
Гласно крикну Серсеи Ланистерка
Завапије над мртвијем сином
А десница Тивин Ланистере
Одмах указ Тивин указаше
Да се нико из града не пушта
Мртвог града, те Краљеве Луке
Што далеко смрди нечовјештвом.
'Ал пре тога Санса Ланистерка
Умакла је свију чуварима
И скрила се на малену барку
Где је чек'о Малопрстић-ага.
Курва стара Серсеи Ланистерка
На свога је брата указала
Главом доброг Триј'он Ланистера
Да отрова поганога Џофа
Што за века владавине своје
Васколики белај начинише.
Ал'се овде прекиде наш диван
Јербо нисам 'тео спојловати,
Спојловати, спојлер остављати.

Стефан Илић