Sidro
Još od kada se vratio sa tog letovanja, kao dete, posmatrao je tu jednu fotografiju. Ne zbog toga što je ona bila posebno lepa, naprotiv: on nije gledao u objektiv, majka je pokušavala da mu namesti kačket, a otac je vadio šljunak iz kupaćih gaća. Umesto mora, pozadinu fotografije krasio je veliki suncobran sa amblemom lokalne pivare, ili tako nečeg. Ono što je njega zanimalo bio je identitet osobe koja im se ušunjala na porodičnu fotografiju. Znate da se to uvek dogodi - vaš objektiv slučajno uhvati nekog prolaznika ili osobu u gužvi. I on je znao da se to uvek dešava, ali nešto u vezi sa ovim čovekom mu nije dalo mira. Ni njegovoj majci nikada nije bilo jasno zbog čega je, i kao dete, provodio sate gledajući u tu fotografiju i upirući prstom na tog čoveka sa tetovažom u obliku sidra na podlaktici. Kada je otišao na fakultet, i kasnije, kada se oženio, ta fotografija bila je jedna od retkih stvari koju je sa sobom poneo iz kuće. I toga dana, kao i svakog od kada se