Sidro
Još od kada se vratio sa tog letovanja, kao dete, posmatrao je tu jednu fotografiju. Ne zbog toga što je ona bila posebno lepa, naprotiv: on nije gledao u objektiv, majka je pokušavala da mu namesti kačket, a otac je vadio šljunak iz kupaćih gaća. Umesto mora, pozadinu fotografije krasio je veliki suncobran sa amblemom lokalne pivare, ili tako nečeg.
Ono što je njega zanimalo bio je identitet osobe koja im se ušunjala na porodičnu fotografiju. Znate da se to uvek dogodi - vaš objektiv slučajno uhvati nekog prolaznika ili osobu u gužvi. I on je znao da se to uvek dešava, ali nešto u vezi sa ovim čovekom mu nije dalo mira.
Ni njegovoj majci nikada nije bilo jasno zbog čega je, i kao dete, provodio sate gledajući u tu fotografiju i upirući prstom na tog čoveka sa tetovažom u obliku sidra na podlaktici. Kada je otišao na fakultet, i kasnije, kada se oženio, ta fotografija bila je jedna od retkih stvari koju je sa sobom poneo iz kuće.
I toga dana, kao i svakog od kada se zaposlio, ustao je ranije da bi spremio doručak i kafu, da ne budi suprugu. Dok je ispijao kafu, izvadio je fotografiju iz džepa svoje kućne haljine i nastavio da posmatra čoveka sa tetovažom sidra na podlaktici. Nije bio star, makar ne na fotografiji. Imao je tek nešto više od 20 godina. Ali ko je on? I zašto ima potrebu da ga toliko posmatra? Da li bi trebao da ga potraži? Da se upozna sa njim?
Kada je video koliko je sati brzo se spremio za posao, uzeo fotografiju sa stola i ubacio u unutrašnji džep jakne. Danas bi mogao i biciklom...
Na putu do posla pomislio je kako je možda vreme da prestane da se opterećuje tom starom, bledom fotografijom. Toliko mu je vremena i misli oduzela. Zbog nje je čak propustio i krštenje svoje sestre...koja je i načinila fotografiju. Odlučio je da je baci.
Zastao je pored puta, ne silazeći sa bicikla. Izvadio je fotografiju, pogledao po poslednji put, zgužvao i bacio preko ograde...Tada je začuo škripu guma i osetio snažan udarac iza sebe koji ga je odbacio u vazduh. Lebdeo je nekoliko trenutaka da bi se uz tresak sručio grudima na put. Uprkos bolu, okrenuo se na leđa i pridigao oslonivši se na laktove. Osetio je kako mu krv ispunjava utrobu.
Video je kako vozač koji ga je udario trči prema njemu i uplašenim, skoro staračkim glasom viče: ‚‚Jeste li dobro? O, Bože! Zovem hitnu, sve će biti u redu!" Glas vozača mu je odnekud zvučao poznato. Vozač mu je prišao i prineo ruke njegovom licu. Poslednje što je video bila je izborana podlaktica sa izbledelom tetovažom u obliku sidra.
Stefan Ilić
20.10.2013.
Ono što je njega zanimalo bio je identitet osobe koja im se ušunjala na porodičnu fotografiju. Znate da se to uvek dogodi - vaš objektiv slučajno uhvati nekog prolaznika ili osobu u gužvi. I on je znao da se to uvek dešava, ali nešto u vezi sa ovim čovekom mu nije dalo mira.
Ni njegovoj majci nikada nije bilo jasno zbog čega je, i kao dete, provodio sate gledajući u tu fotografiju i upirući prstom na tog čoveka sa tetovažom u obliku sidra na podlaktici. Kada je otišao na fakultet, i kasnije, kada se oženio, ta fotografija bila je jedna od retkih stvari koju je sa sobom poneo iz kuće.
I toga dana, kao i svakog od kada se zaposlio, ustao je ranije da bi spremio doručak i kafu, da ne budi suprugu. Dok je ispijao kafu, izvadio je fotografiju iz džepa svoje kućne haljine i nastavio da posmatra čoveka sa tetovažom sidra na podlaktici. Nije bio star, makar ne na fotografiji. Imao je tek nešto više od 20 godina. Ali ko je on? I zašto ima potrebu da ga toliko posmatra? Da li bi trebao da ga potraži? Da se upozna sa njim?
Kada je video koliko je sati brzo se spremio za posao, uzeo fotografiju sa stola i ubacio u unutrašnji džep jakne. Danas bi mogao i biciklom...
Na putu do posla pomislio je kako je možda vreme da prestane da se opterećuje tom starom, bledom fotografijom. Toliko mu je vremena i misli oduzela. Zbog nje je čak propustio i krštenje svoje sestre...koja je i načinila fotografiju. Odlučio je da je baci.
Zastao je pored puta, ne silazeći sa bicikla. Izvadio je fotografiju, pogledao po poslednji put, zgužvao i bacio preko ograde...Tada je začuo škripu guma i osetio snažan udarac iza sebe koji ga je odbacio u vazduh. Lebdeo je nekoliko trenutaka da bi se uz tresak sručio grudima na put. Uprkos bolu, okrenuo se na leđa i pridigao oslonivši se na laktove. Osetio je kako mu krv ispunjava utrobu.
Video je kako vozač koji ga je udario trči prema njemu i uplašenim, skoro staračkim glasom viče: ‚‚Jeste li dobro? O, Bože! Zovem hitnu, sve će biti u redu!" Glas vozača mu je odnekud zvučao poznato. Vozač mu je prišao i prineo ruke njegovom licu. Poslednje što je video bila je izborana podlaktica sa izbledelom tetovažom u obliku sidra.
Stefan Ilić
20.10.2013.
Comments
Post a Comment