Šator
Telo mu je gorelo. Osećao se kao da je na hiljadu stepeni, a ni odvartna prašina koja se ispod njega dizala u oblacima, nije mnogo pospešivala situaciju. Glava mu je pucala, znojao se, a od odvratnih urlika koji su dopirali iz njegove neposredne blizine mu se pomerala čitava utroba. Unutar plastične komore u kojoj se nalazio, pored njega sedelo je još nekoliko stotina ljudi. Pokušao je da utoli žeđ vodom koja je stajala ispred njega, a koja već odavno nije hladna ni osvežavajuća. Počeo je da posmatra ljude oko sebe: odmah do njega (čak i previše blizu) sedeo je jedan brkati stari ravnogorac, verovatno sa mladine strane, koji je sve vreme bulaznio nešto o revoluciji, preokretu, kraljevini i crvenima ’koji mu brata u Švedsku oteraše, trag im se zameo dabogda’. Pokušao je da ga prati, ali nije bilo vajde od toga...bilo je previše toplo. Preko puta njega sedela je mlađa žena neuredno izdepiliranih nausnica koja ga je posle svake čašice vinjaka čačkala nogom ispod stola, namigivala mu i