Sara

Sara je oduvek bila dobra devojka.

Isla je u dobru školu,slušala učiteljicu,bila u dobrom društvu.

Prva je od svih drugara dobila rolere,poslao joj tata iz Francuske.On nije živeo sa njom i mamom,još od onog dana kada su se mama i tata posvađali,ali joj je uvek slao lepe poklone.

Sara je uvek slušala svoju mamu.

I kad je trebala da joj pomogne oko palačinaka, i da usisa dnevnu sobu, i da joj kupi vinjak, i da joj drži glavu dok pijana na kolenima povraća. Sarinoj mami je bilo žao...u početku. Posle je zaboravila da treba da joj bude žao.

Sara je htela da upiše književnost,ali mama je rekla da ne može i poslala je po još vinjaka. Sara je odlučila da se školuje sama. Našla je posao u hamburgeriji,i živela je u maloj memljivoj sobi,ali nije se žalila. Toliko je dobra devojka bila Sara.

Sara je uvek slušala sve što joj gazda kaže.

Nikome nije govorila šta je prisiljava da radi kad završi smenu. Uvek ga je uredno čekala ispred radnje,a onda bi otišli kod njega. Bio je strašno težak i smrdeo je kao tatin stari kombi,ali Sara je ćutala...Plata je bila dobra.

Sara je uvek prelazila ulicu na zeleno.

Kao i te večeri kada se vraćala iz gazdinog stana. Na pešačkom prelazu ispred njene zgrade,zeleno se upalilo i Sara je krenula.Ali džip koji je dolazio iza ćoška nije stao.Nastavio je kroz crveno,prošao pravo preko Sare i produžio u noć. Sara je bila toliko dobra da se zadnjim atomima snage potrudla da svoje beživotno telo skloni sa trotoara,da ne smeta u saobraćaju. Par ljudi koji su se tu slučajno zatekli, tapšali su Sari zbog njene građanske poslušnosti. Niko nije zvao hitnu pomoć.Toliko su bili zatečeni Sarinom dobrotom.

Dobra i sklupčana ispod semafora,Sara je umirala, a poslednje što je pomislila bilo je da ima samo još četiri ispita do kraja.

U tom trenutku, u jednom drugom svetu, u kancelariji jednog krupnog,zgodnog čoveka, duge sede brade i kose, zazvonio je telefon. Sve je sređeno. Dobra devojka po imenu Sara primljena je u njegov svet. Predavaće Svetsku i Narodnu književnost na fakultetu. Imaće svoj stan, svoju decu, svoja kola, muža koji će se starati da joj ništa u životu nikada ne zafali i više nikada neće morati da ispeče ni jednu jedinu palačinku.

Sara je zauvek ostala dobra devojka.


Stefan Ilić