Страдање Старка Ненада
Мили бложе чуда великога
Кад погибе деб'о краљ Роберте
У далекој земљи Вестеросу
Вестеросу, земљи да преврне
И да Варис нема сполоивла.
Краљ Роберте им'о помоћника
Што'но га је за живота вол'о
И што му је вазда добар био
У мегдану, ићу и у пићу
Једини му мог'о једнак бити.
То је главом ефенди-Нед Старче
Препоштени а и племенити
Чувар једног од седам санџака
Што их има велик Вестеросе.
Старк је Неде наум наумио
Да свог брата, рахметли-Роберта
Освијети и име осветла,
Светло име куће Баратеон.
Ал' је Старче грешку начинио
Што верова Малопрстић-аги
Који зеру поштења немаше
И меркаше Старкову хануму
Још ономад кад су дјеца били.
Издаде га Малопрстић клети
И пред судом и пред боговима.
Краљ копиле, Џофри-проклетниче
Уби доброг Неда Старка агу
Прогласи га кривим за издајство
Свог севера и свију санџака
Те му главу часну и поштену
Узе лично џелат Илин Пејне
Што служише краља свакојаког
Ал'никада 'вако наопаког
Какав беше Џофри-проклетниче.
Ал'се диже кука и мотика!
Робу Старче ситно писмо пише
Свом Северу и свим вазалима
Да поведу своје војске љуте
Сви заједно под једним барјаком
Те да јашу пут Краљеве Луке
Што би легло зверства и издајства
Где погибе поштени Нед Старче.
Када су се скупили вазали
На широком пољу покрај замка
Зимоврела куће становите
Ту устаде млади Робе Старче
И упути речи свој братији
Штоно су се тамо окупили.
Њима Старче 'вако беседио:
"Ој јунаци суровог Севера.
Велика се почини неправда
Над народом овога санџака
Над кућама вашим препоштеним
И над мојом кућом становитом.
Мој је отац добри Неде Старче
За истином главу изгубио
Одсече је краљ Џофри-копилан
Што му мајка са ујаком легла
Те су њега грдног начинили.
Ој јунаци суровог севера
Хоћете ли појахати са мном
Право друмом у Краљеву Луку
Да то гнездо змијско разбијемо
И да лажног краља убијемо
И све друге што му помогоше
У своме шејтанском науму?"
Сви јунаци у глас се сложише
Разлеже се бука преголема
Што се чула далеко до Хриди
Све до Хриди и до Брзоречја,
Задрхтао и јунак и камен.
Пође војска љутих Северњака
Да освети рахметли-Нед Старка
Да убије грдног краљ-Џофрија
И ефенди Малога Прстића
Што изгледа импотентан беше
И Серсеи курвину краљицу
Што изроди поганога краља
И брата јој, љутога јунака
Главом јунак Џејми Ланистере
Што мегдана изгубио није,
И оца им Ланистер Тивина
Штоно злато под гузицом има
И Келгани братију јуначку
Што зулуме многе починише
Али не и Ланистер Патуљка
Јер он беше у кукољу жито.
Креће тако љута друмом војска
Да бије многијех мегдана
Док не дође до Краљеве Луке
Где ће Неда Старка осветити.
Стефан Илић
Кад погибе деб'о краљ Роберте
У далекој земљи Вестеросу
Вестеросу, земљи да преврне
И да Варис нема сполоивла.
Краљ Роберте им'о помоћника
Што'но га је за живота вол'о
И што му је вазда добар био
У мегдану, ићу и у пићу
Једини му мог'о једнак бити.
То је главом ефенди-Нед Старче
Препоштени а и племенити
Чувар једног од седам санџака
Што их има велик Вестеросе.
Старк је Неде наум наумио
Да свог брата, рахметли-Роберта
Освијети и име осветла,
Светло име куће Баратеон.
Ал' је Старче грешку начинио
Што верова Малопрстић-аги
Који зеру поштења немаше
И меркаше Старкову хануму
Још ономад кад су дјеца били.
Издаде га Малопрстић клети
И пред судом и пред боговима.
Краљ копиле, Џофри-проклетниче
Уби доброг Неда Старка агу
Прогласи га кривим за издајство
Свог севера и свију санџака
Те му главу часну и поштену
Узе лично џелат Илин Пејне
Што служише краља свакојаког
Ал'никада 'вако наопаког
Какав беше Џофри-проклетниче.
Ал'се диже кука и мотика!
Робу Старче ситно писмо пише
Свом Северу и свим вазалима
Да поведу своје војске љуте
Сви заједно под једним барјаком
Те да јашу пут Краљеве Луке
Што би легло зверства и издајства
Где погибе поштени Нед Старче.
Када су се скупили вазали
На широком пољу покрај замка
Зимоврела куће становите
Ту устаде млади Робе Старче
И упути речи свој братији
Штоно су се тамо окупили.
Њима Старче 'вако беседио:
"Ој јунаци суровог Севера.
Велика се почини неправда
Над народом овога санџака
Над кућама вашим препоштеним
И над мојом кућом становитом.
Мој је отац добри Неде Старче
За истином главу изгубио
Одсече је краљ Џофри-копилан
Што му мајка са ујаком легла
Те су њега грдног начинили.
Ој јунаци суровог севера
Хоћете ли појахати са мном
Право друмом у Краљеву Луку
Да то гнездо змијско разбијемо
И да лажног краља убијемо
И све друге што му помогоше
У своме шејтанском науму?"
Сви јунаци у глас се сложише
Разлеже се бука преголема
Што се чула далеко до Хриди
Све до Хриди и до Брзоречја,
Задрхтао и јунак и камен.
Пође војска љутих Северњака
Да освети рахметли-Нед Старка
Да убије грдног краљ-Џофрија
И ефенди Малога Прстића
Што изгледа импотентан беше
И Серсеи курвину краљицу
Што изроди поганога краља
И брата јој, љутога јунака
Главом јунак Џејми Ланистере
Што мегдана изгубио није,
И оца им Ланистер Тивина
Штоно злато под гузицом има
И Келгани братију јуначку
Што зулуме многе починише
Али не и Ланистер Патуљка
Јер он беше у кукољу жито.
Креће тако љута друмом војска
Да бије многијех мегдана
Док не дође до Краљеве Луке
Где ће Неда Старка осветити.
Стефан Илић
Nije sa stricem, nego sa ujakom.
ReplyDeleteUf, kakav propust. Fala :)
DeleteOrden da daju pesniku ovome.
ReplyDeleteVrh vrhova - alal ti vera.
ReplyDeleteFala :D
Delete