Iz gorkog u slatko...i nazad.

Mrzeo je kada torta ne uspe, kao što se to desilo ovog puta. Mogao je da oseti kako se patišpanj drobi u ustima više nego što treba, i kako lešnik u prelivu preuzima ukus nad čokoladom, u koju je uložio toliko truda. Bio je toliko besan da mu je došlo da zaplače.
Bacio je kecelju i izašao napolje da popuši cigaretu. Prvi dim. Cug vinjaka iz pljoske koju je dobio od dede. Drugi dim. Duži i smireniji od prvog. Oseća kako mu se telo opušta, a um ga prati.

Setio se svih mesta na kojima je pravio kolače za svetsku elitu. U Monaku je Borisu Bekeru pravio eklere.  Samo sa voćnim filom. U Cezarovoj palati u Las Vegasu, bio je poslednji koji je video Hita Ledžera živog. A poslednje što je gospodin Ledžer pojeo bile su šne-nokle. Pravio ih je po receptu njegove pokojne bake iz Mošorina. To je rekao i Hitu, dodavši da ih je baka pravila još bolje. To su verovatno i poslednje reči koje je Hit Ledžer čuo...ali to malo ljudi zna.
Maradona je obožavao njegove štrudle s makom. Kleo se da pojačavaju dejstvo kokaina. Čak je i Bil Klinton, na jednom samitu, pohvalio njegov kuglof sa višnjama. A sada...

Osvrnuo se iza sebe i pogledao firmu zdanja u kom je radio. Bife-restoran Kod Mićka i Fićka, nalazio se u zabiti ibarske magistrale. Jedan od vlasnika, Mićko, pronašao je svog trenutnog kuvara-poslastičara dok se kamionom vraćao iz Frankfurta (auf Main). Video je čoveka kako pijan i u ritama izlazi iz kanala pored autoputa, pravo pred njegov kamion. Pošto se uplašio da ga je ubio, pregazivši ga, Mićko ga je popeo u kabinu, gde ga je prepoznao sa televizije, iz emisije Domovina se dijasporom brani.
Tu je Mićko čuo celu priču o tome kako je gos'n kuvar, rodom iz Kikinde, završio sve poslastičarske škole i postao jedan od najpoznatijih kuvara na svetu, sve dok nije postao 39. muž Kortni Lav. Posle svadbe mu se gubi svaki trag, sve do ovog trenutka. Mićko odlučuje da ga zaposli u kafani koju je upravo otvarao sa svojim pobratimom Fićkom.

Posao poslastičara u ovom objektu nije bio naročito težak: radio je samo vikendom, kad su svadbe, punoletstva, krštenja ili kad se slavi pobeda Novaka Đokovića, a dobijao je prilično visoku platu za to. Ali on je bio očajan. Znao je da njegovo umeće više nikada neće biti na istom nivou, da kolače kakve sada pravi ne bi pojeo ni Kardelj ,a taj je baš svašta jeo. Ali niko od njegovih trenutnih gostiju nije primećivao koliko su njegovi kolači zapravo loši. Oni su tvrdili upravo suprotno, da su odlični i da nikad ništa bolje u životu probali nisu. Zvali su ga da mu čestitaju, neke starije gospođe da ga pitaju za recept, a neki su čak uzimali i autograme.
Ali on je znao da oni nikada neće probati njegove vrhunske poslastice. A i da ih probaju, bile bi im istog ukusa kao i ovo đubre koje je sad napravio. Posle kilograma i kilograma pečenja i ko zna koliko litara najprljavijeg piva na svetu, svako normalan bi izgubio čulo ukusa. ‚‚Ja sam Mone, a okružen sam slepcima“, pomislio je.

Taman kada se spremao da uđe, jedan gastarbajter izašao je iz 'svečane sale' i stao pored njega. Pohvalio je njegovu tortu, tutnuo mu 200 evra u džep na kecelji i počastio ga besplatnim zadahom na jeftin alkohol i skupe cigarete. Pogledao je tih 200 evra, i kada je došao kući stavio ih je na gomilu sa ostalim novcem. Sutradan je seo u avion i odleteo za Barselonu.
U najmračnijem kutku La Ramble pronašao je najjeftiniju prostitutku sa kojom je te noći spavao. Bez zaštite. Platio joj je mnogo više nego što je trebao. Rekao je da njemu novac i onako više ne treba.

Posle nekog vremena, pored autoputa koji vodi ka Barseloni, putnici iz autobusa koji je vozio matursku ekskurziju iz Rume, ugledali su beživotno telo muškarca. Prvi je telu prišao razredni starešina. Prepoznao je pokojnika iz emisije Osvojiti svet u kecelji. U bolnici u Barseloni dokazano je da je pokojnik patio od SIDE.

Stefan Ilić